Jedna reka…

Postoji reka osećaja
koju si pokrenuo ti
tvoje ruke su me zapanjile
jer behu kreativnije od moje mašte
a mislila sam da mnogo znam..
ali me tvoje.. ruke potpunog neznanca
dadoše zbuniti..

Učinile su da zaboravim,
zakopam prvu ljubav,
zaboravim na jačinu moje ljubavi
i zanemim..
Bunila sam se pričajući ti o tome
ali uzalud sam se branila..
bilo je slatko gledati te
kako se samo smeješ mojim pokušajima
dok su zvezdice igrale užičko
u tvojim očima..

"Sve što je lepo kratko traje"
moja prva ljubav je dokaz za to..
Delili smo 3 meseca
(za mene luksuzna)
na turneji pantomimičara
čiji su publika i akteri
bila dva čovjeka – mi,
pokušavajući da saopštimo
ono što se rečima ne bi moglo dočarati..
Hvala ti, jer shvatam
bila sam sebična..

I posle tebe
zvezde su sa umećem
šarale nebo
činilo mi se da vidim tvoje oči
u njemu
i bejaše još vedro kao osmeh tvoj..
Pomislila sam da me možda pratiš
ali onda iz mora kao Titanik
kroz legendu
izroni sjećanje na prvu ljubav
i vragolaste oči tinejdžerke
čistog srca..
Ništa više nije onako kako sam ga ostavila..
"Žene niko ne razume"..slažem se
i opet sam tu
na obali mora čekam uzalud
da mi svetionik pokaže put
do plime osećanja
koja me je vodila u prkos
i ponos zbog neuzvraćenosti..
.. "tu vacio"..

Mazaya 2001 1#

Novembar 2001.